Značaj planinarenja i trekinga za mentalno zdravlje
Po osnovnom obrazovanju sam psiholog. Privatno se bavim psihoterapijom i savetovanjem. Mnoge svoje klijente sam savetovao da se bave planinarenjem, a posebno planinskim trekingom. Hteo bih u nekoliko članaka da razjasnim, iz ugla svoje struke, zašto je planinarenje važno za naše mentalno zdravlje.
Planina ti pokaže šta ti u telu nije u redu – ako znaš da slušaš
Moj prvi uspon je bio „vatreno krštenje", mada više ledeno, ali to se tako kaže. Bez hrane, vode i jakne, 2006. sam otišao na zimski uspon na Trem. Niti znam šta je to, niti ko organizuje, niti šta je to planinarenje... Sa 2–3 sata sna, maltene direktno iz grada. Kada sam video šta me zapavo čeka, nisam bio siguran da li ću to da preživim. Ljudi sa debelom garderobom i naočarima za skijanje su me gledali u neverici. I u dukserici.
Kada sam uspeo da preživim, mislio sam da me čeka opasna upala mišića, ako imam sreće. Upala pluća, ako nemam. Na promenu temperature i pritiska, jer je u podnožju bilo proleće, a na vrhu oštra zima, moj šuplji zub je izreagovao, upalio se i otekao. Tada sam razumeo zašto vojni piloti moraju da imaju zdrave zube. Da li je moguće, da sam od svega čega sam se plašio, na kraju, završio kod zubara!? Pitao sam to iskusnijeg prijatelja koji je planinarki vodič. „Planina ti tačno pokaže šta u tvom telu nije u redu" – bio je odgovor.
Planina ti pokaže šta ti u glavi nije u redu – ako znaš da slušaš
Te godine sam se učlanio u PK „Železničar" i vremenom uočio očigledno – planina ti se ozbiljno bavi i duhom, ne samo telom. Čovek nikako da ukapira da ne može da bude veći od prirode; ni od planine, čiji je ona deo. Ako si gord, planina će te spustiti. Možeš samo da biraš da li ćeš to naučiti na lakši ili teži način. Ili će planina da izabere umesto tebe. Ako ti nedostaje samopouzdanje, planina može da ti da. Ima nečega u toj želji da se popneš visoko i da znaš da si vrh „osvojio", a saborci ti još i čestitaju na tome. Ako si spor, sačekaće te. Ako si brz, upozoriće te da ne ideš ispred vodiča. Ako si gladan, kolega će ti dati nešto iz ranca. Ako si bio usamljen, više nisi. Sada si deo zajednice. Svake srede sastanak. Rezervisani stolovi su na u pivnici u koju idemo nakon sastanka. Neki često i preskočimo sastanak pa odemo pravo tamo. Svakog vikenda akcija. Vremenom se spontano stvaraju grupice i prijateljstva koja ostaju godinama.
Potrebno je vreme i da se naviknemo na to da mnogi stariji članovi, u ime ravnopravnosti, ne daju da im persirate. Jednom sam čuo i za jako mudro objašnjenje toga... Kada je devojka jednoj starijoj dami rekla da joj je neobično, jer je razlika u godinama između njih velika, a ova joj odgovorila: „Znaš li koliko je ova planina stara? Šta su naše godine u odnosu na nju?".
Planinarenje redukuje stres
Opšte je poznato da sam boravak u prirodi redukuje stres. Sport redukuje stres. Celodnevni sport u prirodi i kretanje, je onda jako moćna kombinacija. Fiziološki, pre svega, zbog lučenja endorfina. Hormona koji je neka vrsta unutrašnjeg (endo) morfina, odnosno morfijuma. Po sastavu mu je sličan i spada u hormone sreće.
Milionima godina smo bili deo prirode i naš organizam još uvek nije prilagođen civilizaciji, kao evolutivno dosta novoj pojavi. A priroda je surova. Zato smo socijalna bića. Potrebno vam je pleme da preživite te uslove. Ljudi se osećaju sigurno kada su deo grupe. A kada grupa nakon napornog dana sedne da obeduje i da se ugreje, to je ekvivalent još jednom danu u prirodi u kome smo lovili, putovali ili sakupljali plodove i naše telo reaguje spuštanjem tenzije. „Sada smo na bezbednom" – poručuje naš autonomni nervni sistem, tačnije, parasimpatikus. Nije da nešto impliciram u skladu sa sopstvenim interesovanjima, ali dodao bih, da je zato odlazak u kafanu nakon planine – jako bitan ritual.
Takođe, u prirodi ne trošite energiju uzalud, zato što nema izobilja hrane. Teško ćete pečinskom čoveku objasniti zašto ste danas prešli 20km preko planine iako niti vi jurite nešto, niti nešto juri vas. Da li ste primetili da nervozni ljudi, ne mogu mirno da sede u mestu? Ako ste uznemireni, mora da vam preti neka opasnost, a ako ste bili fizički aktivni i prošli kroz napore, pretpostavka organizma je da ste se ili borili, ili bežali, te da kada stanete, pomenuti mehanizam će opet spustiti tenziju jer pretpostavlja da je sada opasnost prošla.
Zatvaranje kruga
I sada, nakon 20 godina, počinitelj se vraća na mesto zločina. Naš klub je ove zime obeležio 30. jubilarni uspon na Trem. Ogromna akcija, ponos kluba. A ja sam bio jedan od vodiča na stazi koji brinu o tome da se svi bezbedno popnu i vrate nazad. Da, ja bih onog sebe od pre 20 godina udalijo sa staze. Ali valjda se tako sazreva.
Život ne ide baš u krugovima u kojima se vraćate na jedan isti početak, jer vi više niste ista osoba. Zar nas planina ne uči da kada se vratimo sa uspona, tamo odakle smo i krenuli, to je napredak. Napredak je i da pogrešite pametnije nego pre. Napredak je i da pazite da drugi ne pogreši kao vi. Doprinos je da prenesete znanje drugima.
Zato se ubrzo čitamo ponovo. Sportski pozdrav!
Autor teksta:
Stevan Stanojević
Diplomirani psiholog i master pedagog. Bavi se KBT i Šema psihoterapijom. Od 2018. godine vodi Centar Psihonega u Nišu.